Pitanja i odgovori

U Slobodnoj zoni saglasno čl.6. Zakona mogu se obaljati sve delatnosti za koje je registrovan korisnik zone, osim delatnosti kojima se ugrožava životna sredina, zdravlje ljudi, materijalna dobra i bezbednost zemlje.

Obavljane konsignacionih poslova i postupak otvaranja konsignacionog skladišta propisan je čl.106. Carinskog zakona i čl.21. Uredbe o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinskim nadzorom. Da bi se otvorilo konsignaciono skladište u Zoni potrebno je da se ispune svi propisani uslovi iz napred navedenih propisa, pa samim tim ne postoji zakonska smetnja da se konsignaciono skladište otvori u Zoni. Takođe ovo se odnosi i na preduzeće za upravljanje Zonom.

U Slobodnoj zoni, saglasno Zakonu mogu se obavljati poslovi maloprodaje robe i poslovi pružanja usluga u skladu sa saveznim propisima kojima se reguliše maloprodaja i pružanje usluga.

Roba koja se uvozi u Slobodnu zonu ne podleže obavezi plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina, osim dažbine za carinsko evidentiranje po stopi od 0,5%.

Obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina saglasno čl.27. Zakona nastaje na dan kada je roba prešla iz Zone na jugoslovensko tržište.

Dažbina za carinsko evidentiranje plaća se u visini od 0,5% prilikom ulaska robe u Zonu, a ako se, odnosno kada se ta roba iz Zone stavlja u promet na jugoslovensko tržište plaća se dodatnih 0,5%.

Izvoz robe u inostranstvo iz Slobodne zone ne podleže obavezi plaćanja carine ni uvoznih dažbina.

Carinsku osnovicu robe koja se iz Zone stavlja u promet na jugoslovensko tržište čini vrednost robe uvezene iz inostranstva u Zonu koja je sadržana u robi. Carinska stopa se utvrđuje za finalni proizvod koji se iz Zone stavlja u promet na jugoslovensko tržište. Normativ utroška materijala utvrđuje carinarnica prema jedinici proizvoda koji se ugrađuje u taj predmet i on je konstantan dok se taj proizvod izrađuje.

U Slobodnoj zoni nije ograničen rok zadržavanja i skladištenja robe.

Postupak upućivanja robe od granične carinarnice do Slobodne zone identičan je kao i upućivanje takve robe od granične carinarnice do unutrašnje carinarnice. Roba se upućuje odgovarajućom carinskom ispravom sa rokom u kome se mora predati carinskoj ispostavi u Zoni. Pri tome treba imati u vidu ako se u Zoni smešta roba koja podleže na granici fitopatološkoj, veterinarskoj i drugoj kontroli, da se takvi pregledi moraju obaviti na samoj ulaznoj carinskoj ispostavi i za robu koja se smešta u Zoni.

Ne, Zakon o slobodnim zonama je samostalan lex specialis, donet na osnovu Ustava SRJ. Njegova primena nije uslovljena rešenjima koja su drugačije uređena drugim saveznim zakonima i propisima donetim na osnovu tih saveznih zakona.

Zakon o slobodnim zonama poznaje samo termin korisnik Zone, pod kojim se podrazumeva domaće i strano pravno i fizičko lice koje obavlja delatnost u Zoni, kao i termin Preduzeće za upravljanje Zonom, a ne poznaje termin registrovano preduzeće. Zakonom je utvrđeno da je plaćanje u Zoni između korisnika Zone, između korisnika Zone i Preduzeća za upravljanje Zonom i u poslovanju s inostranstvom slobodno i da se vrši na ugovoreni način i u ugovorenom roku, što znači da ne postoji razlika u raspolaganju devizama kod korisnika zone i preduzeća za upravljanje Zonom. Navedenim zakonom je takođe urađeno da je uzimanje kredita u inostranstvu radi poslovanja u Zoni, kao i davanje kredita domaćim i stranim licima koji posluju u Zoni slobodno.

Korisnik Zone svoje pravo slobodnog plaćanja i kreditnog zaduživanja realizuje bilo preko ovlašćene banke osnovane u Zoni ili preko ovlašćene banke koja kao korisnik Zone posluje u Zoni ili preko strane filijale koja je osnovana u Zoni, odnosno preko druge ovlašćene banke koja posluje na teritoriji Jugoslavije van Zone. Banke u Slobodnoj zoni se osnivaju u skladu sa Zakonom o bankarskom poslovanju i drugim finansijskim organizacijama, bez obzira da li je u pitanju domaća banka ili filijala strane banke.

Korisnik Zone može uzimati kredite u inostranstvu radi poslovanja u Zoni, odnosno radi stvaranja uslova za poslovanje u Zoni, a u zemlji, može uzimati dinarske kredite u skladu sa monetarnom politikom, odnosno propisima iz oblasti monetarne politike koje donosi Narodna banka Jugoslavije.

Zaduživanje u inostranstvu je slobodno, bez obzira na vrstu kredita koji se uzima.Bitno je da se kredit uzima radi obavljanja delatnosti u zemlji. Međutim, sloboda zaduživanja u inostranstvu ne isključuje obavezu evidentiranja kredita kod Narodne banke Jugoslavije. Ovo iz razloga da Narodna banka Jugoslavije može da prati zaduženost zemlje u odnosima s inostranstvom.

Banka koja obavlja bankarske poslove za korisnike u Zoni, plaćanje sa inostranstvom za potrebe tih korisnika po tekućom transakcijama vrši slobodno. Dakle, kad je reč o plaćanjima između korisnika Zone, korisnika Zone i Preduzeća za upravljanje zonom, plaćanja se mogu vršiti i u devizama i u dinarima. Međutim ako je reč o izvršavanju naloga za transfer sredstava u inostranstvo, korisnik Zone koji ima status domaćeg lica i preduzeće za upravljanje Zonom ne mogu transferisati u inostranstvo na račune kod stranih banaka devize, ako se tim transferom vrši odliv kapitala po tzv. kapitalnim transakcijama. Znači, ta lica mogu slobodno plaćati prema inostranstvu sve obaveze koje iz njihovog tekućeg poslovanja proističu, mogu držati devize na računima kod ovlašćenih banaka kao i kod filijale strane banke, ako je takva banka osnovana u Zoni, ali ne mogu dobit ostvarenu po osnovu poslovanja u Zoni transferisati u inostranstvo na račune stranih banaka ili nebankarskih institucija. Kad je reč o korisniku Zone koji ima stratus stranog lica, on takođe može sva plaćanja sa inostranstvom vršiti slobodno, s tim što takav korisnik Zone može slobodno i transferisati devize koje je ostvario poslovanjem u Zoni i to: po osnovu dobiti ostvarene poslovanje u Zoni posle izmirenja svih dospelih obaveza u Jugoslaviji, po osnovu povraćaja sredstava, odnosno ostatka sredstava po osnovu uloga, u slučaju raskida ugovora, udela u neto imovini i repatrijaciji tog dela po prestanku rada preduzeća, ako je strano lice uložilo sredstva u osnivanje tog preduzeća. Banka u Zoni može slobodno uzimati kredite u inostranstvu za potrebe korisnika Zone, s tim što se zaduživanje treba prijaviti kod Narodne banke Jugoslavije.

Zakonom nisu utvrđeni posebni uslovi u pogledu davanja i vrste garancija prilikom uzimanja kredita u zemlji i inostranstvu. Mišljenja smo da se prilikom davanja garancija treba pridržavati jednoobraznih pravila za garancije na pozin koje je donela Međunarodna trgovinska komora u Parizu (publ. MTK 458).

Imajući u vidu da Slobodna zona obuhvata deo teritorije Jugoslavije, unošenje stranog efektivnog novca u Zoni je slobodno. Strano lice-korisnik Zone može iz Zone u inostranstvo iznositi efektivni strani novac radi izvršenja potraživanja po kome strani lice ima pravo transfera, kao i za plaćanje po tekućim transakcijama. Domaće lice-korisnik Zone može u inostranstvo iznositi efektivni strani novac pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o deviznom poslovanju i propisima donesenim na osnovu njega.

Korisnik Zone i Preduzeće za upravljanje zonom mogu devizna sredstva ostvarena poslovanjem u Zoni držati na deviznom računu kod ovlašćene banke u Zoni (domaća banka ili filijala strane banke) ili kod druge ovlašćene banke u Jugoslaviji van Zone. Iz navedenog proizilazi da držanje deviza ostvarenih poslovanjem u Zoni na računu kod strane banke nije dozvoljeno.

Devizna plaćanja u Slobodnoj zoni su dozvoljena samo između korisnika Zone , kao i korisnika Zone i i Preduzeća za upravljanje zonom. Plaćanje između korisnika Zone (uključujući i Preduzeća za upravljanje zonom) i subjekta u zemlji može se vršiti samo u dinarima.

Dozvoljeno je plaćanje i naplaćivanje u stranoj valuti između korisnika Zone, bez obzira dali su korisnici domaća ili strana lica.

Dozvoljeno je plaćanje i naplaćivanje u stranoj valuti u Zoni između korisnika Zone (domaćeg pravnog lica) i Preduzeća za upravljanje zonom.

• korisniku Zone
• domaćem fizičkom ili pravnom licu?

Domaće lice koje je korisnik Zone može vršiti deviznu naplatu neocarinjene robe drugom korisniku Zone. Domaćem fizičkom ili pravnom licu van Zone navedena roba može se prodavati samo za dinare, a za devize samo ako se prodaje samo sa konsignacionog skladišta.

Zakonom nije regulisano plaćanje i naplaćivanje između korisnika više Slobodnih zona u zemlji već samo plaćanje i naplaćivanje u okviru Zone. Mišljenja smo da nema smetnji da se plaćanje i naplaćivanje između korisnika više Slobodnih zona u zemlji vrši slobodno, shodno čl. 31. Zakona.